Замке фјужн исхране

Знате како то божанствено омамљујуће уме да звучи када вам шеф чувеног ресторана набраја састојке оброка, па то иде у стилу: зечија шницла кувана у соку од боровница и преливена сосом од банана и кумквата, а са додатком алги и младих батат кромпирића преливених маслиновим и кокосовим уљем и ароматичним травама. Истина је да овај списак састојака звучи као чиста поезија и о томе не вреди расправљати, али сама композиција јесте врло проблематична од стране људског метаболизма.

И сада се вероватно питате зашто је то тако, а одговор је у две речи „због географије“, “annan laenu“. Географија је оно што директно управља нашим метаболичким процесима, а ово конкретно значи да је битно које је доба дана, у којој се сезони налазимо и на којој тачки наше планете. И вероватно да сте задовољни зато што живите у модерна времена, па сте у могућности да сами замрзавате своје воће и поврће, или да га купујете; али исто тако што сте у могућности да добијате свежу храну са друге стране света. Само што ове чињенице не чине добро вашем телу.

Храна се по једном старом источњачком нутриционистичком учењу дели на три категорије у зависности од „висине“ на којој се појављује или због углова зрачења Сунца које прима у току дана. По овом учењу, које је у тесној вези са учењем о меридијанима у људском телу, храна „првог нивоа“ је она коју Сунце прву обасја у јутарњим сатима. У ову храну спада махом воће и коштуњаво воће, пошто је највише позиционирано. У „средњу категорију“ спада све оно што користимо за исхрану а рађа близу земље, на земљи или хода по њој. А у трећу или „најнижу категорију“ спада све оно што рађа испод земље, као што што је коренасто поврће и оно што је испод нивоа мора.

Измишљени рецепт фјужн оброка који је дат као пример на почетку текста сада се показује као јако проблематичан по питању метаболичких процеса и сатнице отварања и затварања меридијана у људском телу. Зечија шницла за ручак може хипотетично да се комбинује са боровницама, зато што је у питању воће које рађа у жбуновима близу површине земље и обично је врло добробитно за бубреге и бешику у рано поподневним сатима. Оно што би требало избећи је овај воћни сос од банана и кумквата, зато што је намењен јутарњем оброку када је мозгу потребно далеко више глукозе, а и ова комбинација стимулише меридијане слезине. И на крају, кромпир у било ком облику јесте корен биљке и треба га користити за вечеру, као и алге, јер тада умирују цело тело и спремају га за ноћни одмор. А саме алге такође утичу и на штитну жлезду која је стимулисана у вечерњим сатима када се укључује меридијан такозавног „троструког сагоревача“ који у себи обухвата неколико изузетно важних жлезда са унутрашњим лучењем.

Али немојмо бити на крај срца, јер овакав оброк можете појести понекад, идеално у доба пуног Месеца, када овај тип исхране није обавезно поштовати. Међутим, немојте заборавити да у хладним сезонама конзимирате више животињских масноћа и меса, а у топлим више воћа и поврћа, пошто их тада у вашем окружењу и има.

Хвала нашем дарежљиви донатор Лаенме!

Наставите са читањем

Зелени сокови

Неколико година раније тренд такозваних „зелених сокова“ и разних смутија дошао је коначно и до нас са неких двадесетак година закашњења. Одједном сте могли са свих страна да слушате савете о правилној исхрани и најновијим типовима блендера, а који ће вам помоћи да останете здрави и фит – kviklån. И заиста, многи су се задужили преко сваке мере надајући се да ће најскупљи или најспектакуларнији блендер на тржишту моћи да реши њихове здравствене проблеме. Што се и није баш показало у следећим годинама.

Суштина филозофије испијања „зелених сокова“ је у томе да ће ћете на овај начин добити енергију свежег поврћа и воћа и обиље витамина, минерала и ензима. Али се истом приликом заборављају и неки основни постулати биологије. Рецимо, онај о ћелијском зиду сваке биљке.

За разлику од људских и животињских, биљне ћелије имају зид од целулозе. А овај зид мора да се „разбије“ како би се нутријенти из ње и ослободили. Ово се дешава термичком обрадом или кувањем / billige forbrugslån. Дакле, потребно је кувати поврће и воће како би могли да допремо до хранљивих материја у њиховим ћелијама. И ово не значи само лако бланширање, како би поврће на пример остало хрскаво, већ реално кување које треба да траје неколико сати.

Будите свесни да ако је поврће хрскаво, тада сигурно није довољно скувано, зато што вам сама хрскавост говори да целулоза још увек постоји у свом почетном облику. И лако је закључити да из тако обрађеног поврћа нећете моћи да искористите све минерале и витамине.

Други велики мит који постоји деценијама, а није у складу са биологијом, јесте да се ензими уништавају кувањем, што јесте истина. Али оно што вероватно не знате је да ми као људска бића не користимо биљне ензиме, већ их стварамо сами. Можемо да користимо животињске ензиме, што се и ради у производњи дигестивних ензима као суплемената, али никако и биљне lån trods rki. Тако да чињеница да се биљни ензими уништавају на вишим температурама вас уопште не треба да интересује.

Ако погледамо у прошлост схватићемо да су наши преци биљну храну у највећем броју случајева увек термички обрађивали и да им на памет није падало да измишљају такозване „смути“ формуле. Поврће и воће на трпези је увек било сезонско, и поврће се уобичајено сервирало у супама, чорбама или као вариво уз месо. А воће је кувано као компот или је остављано за џемове.

И ово је универзално правило које важи за све људске заједнице на овој планети, што би требало да нам укаже на чињеницу да вероватно функционише савршено већ најмање десетинама хиљада година.

Са друге стране, особе које често користе зелене сокове у својој исхрани тврде да се осећају енергично, што је потпуна истина. Али ово се дешава зато што из таквог сока или смутија добијате огромну количину биљних шећера што утиче на функције мозга, али на дуже стазе доводи до исцрпљености, баш као да користите јаке стимулансе.

Није проблем да с времена на време попијете по који зелени сок или смути, али водите рачуна о количини шећера коју уносите у себе, и знајте да нема потребе да улажете богатство у најновији тип блендера, ако су ваши преци генерацијама раније сасвим лепо живели без њега.

Наставите са читањем

Најпопуларнија традиционална јела у Србији

Многи странци када дођу по први пут у Србију, одушеве се јелима која се спремају у Србији. генерално гоговрећи, у Србији постоје традиционална стара српска јела која се спремају вековима, али постоје и нека јела која су Срби прихватили као своја а која су резултат вековног присуства резних култура, нпр. немачке и турске, на њеним просторима. Овај чланак ће се бавити некима од њих.

Печење

Генерално говорећи, све врсте печења су невероватно попларне у Србији. Готово се не може замислити ниједна прослава, ниједна светковина где се неће наћи нека врста печења. Понекад се на печење гледа као на најважнији оброк на некоме весељу или прослави. Пре свега, мора се рећи да је најраспрострањенија употреба прасећег пречења. Обично се оно сервира млако, јер само тада може лепо да се исече на равномерне парчиће. Такође, употреба прасића је остала од давнина јер је то некада чинило већину извоза Србије у 19. веку. Поред прасећег, веома је популарно и јагњеће, тј. овчије, печење. Готово да нема бољег ресторана или кафане у Србији која у свом менију нема или једно или друго печење, али се најчешће дешава да се оба налазе у понуди.

Треба такђе рећи да је веома популарно и телеће печење, али да је оно мало ређе, а самим тим и скупље. У Србији су тренутно у моди сва јела испод сача, тако да је један од највећих специјалитета телетина испод сача. Ово јело је једноставно магнет за све госте јер се прави у комбинацији са поврћем што му даје још бољи укус. Када смо већ код телетине, треба напоменути још један деликатес који је веома популаран у Србији али и код гостији који долазе из иносртранства. Наиме, ради се о телећим реповима. То је посебно јело где се најквалитетније месо са репова телета скида, а потом вари и кува у сосу.

Свадбарски купус и сарме

Сарме су изузетно распрострањене у Србији, и могу се наћи у свим етно ресторанима. Траже их и гости из иностранства јер су веома специфичне и сочне. Иако је ово јело турског порекла, у Србији је оно прилагођено домаћем становништву, тако да се српска сарма разликује од турске јер носи неку другу специфичност. Прави се од млееног меса, обично се менју свинско и јунеће месо истовремено, и поврћа. Та смеса се потом пропржи, уврије у листове купуса и тако се пече још неко време. Сарме можете правити од листова или слатког или киселог купуса. Када смо већ код купуса, ту треба споменути и свадбарски купус. Ово јело се прави од листова киселог купуса, и више врста меса (телетина, јунетина, суво месо, салнина итд.) које се заједнос а купусом крчка, обично у већим или земљаним посудама. Мора се напоменути да је пожељно да се ово јело спрема на тихој ватри, или жару, и што дуе јер се тако месо раскрчка а купус добије јединствени и непоновљиви укус (Laanme).

Ово су била само нека од традиционалних јела која странци, али и Срби, највише једу. Разлог за ово је једноставан – ова јела су преукусна и просто се чини да се не можете зауставити када почнете.

Наставите са читањем

Најпопуларнија брза храна

Ми једноставно живимо у времену када је све мање времена за кување код куће, и за квалитетне оброке са породицом. Све више људи се окреће томе да једу што више ван sms lån својих домова у неким ресторанима или кафанама. Поред овога, неки људи немају време ни за то одмногих обавеза, већ им је потребан неки оброк на брзака како би могли да наставе са кативностима којима се баве. Све ово је довело до стварања разних врста брзе хране које се спремају брзо, а задатак је да буду укусне и засите људе.

Пица

У који год град на свету да одете, у било које забачено место да одете, кад агод кажете „пица“ апсолутно ће вас сви разумети. Иако је италијанског порекла, ово јело је у модерном добу постало национално јело у свим државама. Можда се питате како? Одговор је ркајње једноставан. У свакој земљи је пица, тј. додаци који се стављају на исту, прилагођена домаћем стновништву и начинима исхране људи који живе у датој земљи. Иначе, иако се може јести и у ресторанима, најпопуларније, и највише, се пица једе у ресторанима и пицеријама брзе хране где се пица продаје на парче. Овде се пица једе, или се купује за понети. Пица је прилагођена и вегетеријанцима, те тако имате и посне пице са туњевином, али и пице без меса.

Хамбургер

Поред пице, у свакој земљи можете да купите хамбургер. Претпоставља се да је порекло хамбургера из Немачке, међутим, као и код пице, ово је сада толико раширен производ да нема места на планети где га нема. И овде се у неким државама ишло у адаптирању састојака који чине хамбургер како би се изашло у сусрет локалном становништву. На пример, у традиционалним муслиманским земљама, хамбургер се никако не прави од свињског меса, већ од овчетине. Док се у Индији не ставља телетеина у мешано месо од кога се прави хамбургер. Такође, традиционални прилози уз хамбургер јесу кечаш,, сенф, мајонез и помфрит. Са друге стране, сведоци смо да на многим киосцима и у многим продавницама брзе хране, можете купити хмбургер и то уз прилоге који су специфични за да ту културу исхране. Штавише, толико се отишло далеко да је сада могуће купити и вегетеријанске хамбургере. Да, добро сте чули. Постоје хамбургери који се праве од вегетеријанских намирница како би се и ова врста купаца задовољила.

Пасте

Морамо да кажемо да су Италијани заслужени за јоше једну врсту хране, тј. за разне врсте пасте. Ту се налазе разне шпагете које се такође могу купити за понети. И овде, такође, смо сведоци утицаја локалних кухиња и укуса прликом прављења и одабира прилога за пасте. Наравно, постоје и оне вегетеријанске.

Без обзира на то што ће многи тврдити да брза храна није здрава, или да штети телу, мора се рећи да је она увелико распорстрањена и да је ушла у културу исхране у многим земљама lån utan ränta. Без обзира на све, људи је све више купују и конзумирају чисто због чињенице јер се брзо спрема, доступна је, и можете је купити и појести или на лицу места или док сте у путу.

Наставите са читањем

Најбоље од комбуче: зашто је добра за вас?

Комбуча није само сјајан извор пробиотика за ваш дигестивни тракт, већ је и њен сладак укус зачињен ферментираним квасцем обогаћеним бактеријама сјајан у свако доба дана и ноћи pikalaina. У свету је називају и еликсир бесмртности, и то не без разлога. Да ли је због глобализације или којечега, њена популарност расте из дана у дан. Ево и због чега:

Као прво, пуна је антиоксиданата. Замислите слатко пиво од кога мршавите уместо да се дебљате. Звучи примамљиво? И требало би да буде. Истраживања показују да је сјајно средство против слободних радикала у организму, који су неизбежан нуспродукт кисеоника на наше ћелије. Поред тога, садржи и здраву дозу пробиотика који поспешују варење и олакшавају пражњење црева. То значи да сви који муку муче са стомаком могу да осете благодети комбуче.

Осим тога, постоје и друге благодети по људско здравље. На пример, доказано јача имуни систем, јер је пуна нутритивних елемената који помажу и стимлишу ваш имуни систем. Неки нутриционисти је саветују људима који се опорављају од чира на желуцу, као резултат студија које кажу да се пацијенти који конзумирају комбучу брже и лакше опорављају од чирева у поређењу са контролном групом. Неки чак иду тако далеко да тврде да комбуча помаже у борби против рака.

Да нешто одмај разјаснимо, комбуча није лек нити медицинско средство и не треба је користити као замену за исте, али постоје студије које кажу да би могла да помогне око превенције одређених врста рака услед својих антиоксидансних и пробиотских својстава. Делује могуће, али се не бисмо ослањали на њу у овом погледу, колико год били одушевљени њеним својствима. Оно што је далеко вероватније је да помаже у постизању и очувању идеалне телесне тежине. Поново, она није замена за дијету и вежбање koroton pikavippi, али може да стимулише метаболизам и сагоревање масти па је добра комбинација са осталим методама за мршављење.

У чему је тајна овог наизглед чудотворног напитка? Верује се да у сржи овог тоника делују специјалне бактерије које се одлично слажу са нашим организмом. Ово нарочито важи за цревну флору. Као такве, у стању су да помогну приликом варења, јачања имуног система и разним физиолошким функцијама о којима радије не бисмо говорили у тексту о прехрамбеним производима. Једина ствар на коју треба да обратите пажњу је да комбуча коју можете наћи у радњама, ако успете да је нађете, понекад садржи додатне састојке којима разни произвођачи покушавају да је “обогате”. Неко ставља лековите травке и зачине, а неко трпа шећер и вештачке заслађиваче. Зато обратите пажњу на налепницу и на списак састојака. У сваком случају, ово представља једну од највећих новина у области исхране и обавезно треба да је испробате ако сте у могућности! Сигурно се нећете покајати.

Наставите са читањем

Шта нам ради висок холестерол?

Вишак холестерола у крви може да проузрокује озбиљне здравствене проблеме, али све чешће чујемо причу о добром и лошем холестеролу. Како би избегли болести срца и крвних судова, потребно imprumut rapid је да подигнемо свест о холестеролу и усвојимо правилне навике у исхрани. Обично, доктори консултују такозвану липопротеинску плочу пре него што одреде да ли је ниво холестерола исувише висок или не. С тим у вези, постоје три врсте холестерола.

Као прво, имамо липопротеине ниске густине, односно такозвани лош холестерол credit rapid fara acte. Нажалост, највећи део холестерола у вашем организму долази управо одатле. Високи ниво ових липопротеина се доводе у везу са ризиком од шлога, срчаних болести, артеросклерозе и других обољења. Насупрот томе имамо добар холестерол или липопротеине високе густине који помаже у отклањању лошег холестерола тако што га транспортује до јетре. И на крају, ту су триглицериди који су извор енергије од примарног значаја за наш организам. Без њих не бисмо имали довољно енергије за било шта.

Која храна помаже око холестерола? Пре свега, сирова храна, и то у облику свежег воћа и поврћа. Вегетаријанце по правилу не мучи холестерол, а ако сте веган то је још боље. Прерађена храна је најгора, тако да је најбоље да се држите зеленог поврћа, здравих орашастих плодова и добрих биљних уља. Не верујте слепо табелама на производима, јер чак и ако пише да производ садржи 0 грама транс масти, њих и даље може бити и до пола грама у свакој порцији. Нешто у вези законске регулативе… Тако да је најбоље да избегавате засићене масти а ако баш морате да кувате, том приликом користите искључиво маслиново уље и то оно девичанско.

Исхрана богата влакнима чини чуда око холестерола. То значи да житарице са целим зрном, пасуљ, овас и агруми могу умногоме да вам оборе холестерол. С друге стране, масти су вам и даље неопходне тако да и да хоћете не можете да их у потпуности искључите. Сам холестерол, пак, можете ефикасно држати под контролом и то уз минималан труд. Треба да избегавате месне прерађевине попут сланине и шунке, јаја су изгледа добра али у ограниченим количинама и правилно припремљена.

Холестерол можда има лошу репутацију, али није сваки холестерол лош. Нажалост, једино су људи који сасвим искључују месо и намирнице животињског порекла из исхране колико-толико сигурни од негативних последица које лош холестерол носи са собом. Нажалост, то значи и да остају ускраћени за добар део триглицерида, али њих могу и да надокнаде специјалним намирницама тако да не угрожавају своје здравље. Ипак, пре него што одлучите да пређете у вегетаријанце или вегане, обавезно консултујте нутриционисту ради израде програма идеалне исхране како бисте били сигурни да неће бити негативних последица по ваше здравље. Осим тога, све што треба је јака воља и довољно опреза приликом избора намирница све ће бити у реду.

Наставите са читањем

Масти – јесу ли све лоше?

Масти у исхрани су један од најозлоглашенијих аспеката у новијој историји, и то не без разлога (info kreditos247). Мало ко воли да једе масну храну, и негативне асоцијације које она буди свакако нису од јуче. А када се прочуло да могу да изазову инфаркт и обољења срца и крвних судова, то је била последња кап за нутриционисте који су им објавили рат. То је трајало пар деценија док се нису досетили да су масти ипак неопходне за нормално функционисање организма и да нису баш све масти подједнако minicreditos con asnef лоше.

Њих можемо наћи и у намирницама биљног порекла и оних које добијамо од животиња. Представљају један од најбогатијих извора калорија, али неке се сада сматрају здравим а друге баш и не. Исто тако се некада веровало да је храна без шећера добра по здравље а онда се испоставило да сви ти адитиви наносе далеко више штете од самог шећера и масти које су замењене вештачки. Појавиле су се чак и дијете попут Аткинсове које промовишу унос масти у исхрани, али само појединих.

Колико год волели мишићаво, извајано тело, масти и сало имају кључну улогу у нашем организму. Унос здравих масти помаже око уноса микронутријената и чине чуда за кожу и косу због протеина који их прате. Без масти, јетра није у стању да правилно скупља и складишти одређене витамине, првенствено А, Д и К. Ту је и бета-каротен па чак и витамин Е, додуше у далеко мањој мери. Највећи број масти које уносимо кроз исхрану спадају у групу триглицерида, које наше тело разбија у танком цреву и извлачи хранљиве материје. Кроз крв иду директно у јетру и даље у ћелије где ће или бити искоришћене одмах или бити прослеђене до масних ћелија у нашем салу на складиштење.

Обично, када наше тело троши резерве енергије, прво иде на угљене хидрате, који се углавном складиште у мишићима и јетри. Али њих има довољно само за око пола сата интензивне физичке активности. Када то потроши, тело је принуђено да навали на масне залихе. Тај процес изискује много кисеоника, за разлику од метаболизма угљених хидрата који је анаеробан. Осим критичних залиха енергије, делови сала служе као термоизолација за мишиће и помажу око очувања температуре тела. Не само то, већ има улогу и да штити органе стомачне дупље од спољашњих повреда.

Масти се деле на есенцијалне и нон-есенцијалне. Ове прве не можемо да производимо сами па морамо да их уносимо кроз исхрану ако мислимо да преживимо. Оне нам помажу око згрушавања крви, развоја нервног система и око упала. Ове друге су подједнако битне али њих тело може да синтетише и само, попут засићених масти. Оне могу бити корисне око регулације хормона. У сваком случају, све масти су добре, ако их не уносимо у превеликој мери.

Наставите са читањем

Здрав живот кроз правилну исхрану

За већину људи, реч дијета означава нешто неприродно и непријатно. Асоцира их на глад и патњу а не на губитак телесне тежине. Па ипак, то не мора да буде тако болно и непријатно искуство. Постепено увођење дијететских промена уместо наглог шока би могло умногоме да олакша целу ствар – наравно под условом да умете да одржите самодисциплину. Здрава и правилна исхрана значи једну крупну одлуку али и на стотине ситних које ћете морати да доносите до краја живота.

Здрава исхрана није начин да на брзину скинете пар килограма, јер све и да успете, ако не наставите да је одржавате ти килограми ће се вратити брже него што мислите. За дијету су кључне мале ствари које заиста могу да допринесу и направе промену. На пример, уместо да се преједате нездравих ствари, прво смањите порцију а полако настојте да је скроз елиминишете. Чак и ако смањите унос нездраве хране за мали проценат, то може имати позитиван учинак на вашу линију.

Мораћете, поред тога, и да пуно учите. Пре свега о исхрани, како бисте могли да доносите информисане одлуке у вези вашег здравља и хране коју једете. Што више знате, већа је вероватноћа да ћете паметно преломити. Овде није реч само о врстама хране коју једете већ и о количинама које конзумирате. Вегански начин исхране се сматра најздравијим од свих, али нема пуно људи који могу то да поднесу нити да приуште себи. Ако спадате у ову групу срећника, онда нема разлога да макар не пробате.

Нову дијету не морате да започнете одједном. У највећем броју случајева, тај шок може и да вам нашкоди. Боље је да уводите по једну промену недељно или на сваких пар дана да дате свом телу времена да се аклиматизује на промене. Биће вам и те како захвално. Осим тога, комплетна детоксикација се препоручује само у екстремним случајевима услед стреса који представља за ваш организам. У сваком случају, који год режим одабрали, треба да се добро информишете о свим аспектима дијете, и да пратите налепнице и њихова упутства.

Умеју да буду нечитка и збуњујућа али су вам у овом тренутку најбољи пријатељ када је губитак сувишних килограма у питању. Осим тога, ту су и савети нутрициониста па и лекара који ипак знају више о исхрани и људској физиологији од вас, осим ако сте и Ви студирали медицину. У сваком случају, здрав живот почиње од исхране а вежбе и медитација служе само као помоћна средства. Јачање духа и тела вам не гине, а здрав живот вас очекује! Изађите му у сусрет и не остављајте га на цедилу!

Наставите са читањем

Хранљиве материје на табелама

Сви знамо некога ко воли да броји калорије или ухватимо сами себе како то радимо с времена на време, али чињеница је да је ово у суштини споредна ствар. Од броја калорија које унесемо у себе, далеко је битније одакле оне долазе, јер нису све оне подједнако корисне нити подједнако штетне. Празне калорије које долазе из рафинисаног шећера и белог брашна ни на који начин не доприносе здрављу. С друге стране, калорије из протеина дуже ослобађају енергију и сматрају се здравијом варијантом. А притом помажу и ако покушавате да набаците мишићну масу.

Од свих табела на полеђини етикете, ова је обично највећа и има највише ставки. Ту спадају масти, протеини, минерали, витамини, влакна и угљени хидрати. Притом треба нагласити да ниједан природни састојак хране, чак ни оне нездраве, није лош сам по себи. Чак и масти и соли су неопходне организму да би нормално функционисао, али ствар је у томе да их уносимо више него што нам је потребно и да због тога праве штету.

Много је битнија секција која се бави ретким а корисним хранљивим материјама које иначе не уносимо довољно, као што су влакна, витамини А и Ц, гвожђе и др. Сваки од њих има сопствене предности али и мане, па и о њима морамо водити рачуна. Витамин А је на пример добар за вид и кожу али и помаже око дигестивног тракта, када га уносимо у правој размери. Али то не значи да нам ништа неће бити ако претерамо с њим.

Поента је у томе да поредимо колико хранљивих састојака има по унетој калорији. Што више, то боље. Овако доносимо одлуке које су далеко боље по наше здравље. Већина људи користи ставке са ове табеле да контролише унос шећера и масти, али исто тако могу да контролишу и унос хранљивих материја. Хранљиви садржај се мери двема бројкама.

Прва од њих представља количину хранљивих материја унутар једне порције или чаше. Обично се изражава у грамима или милиграмима, у зависности од других фактора. Ово баш и није тако згодно осим ако не знате у грам колико вам хранљивих материја треба. Друга цифра међутим је далеко важнија. То је дневна препоручена вредност и она вам говори колико вам је потребно хранљивих материја дневно, обично по ставкама. На тај начин знате колико порција смете да унесете дневно или макар колико порција смете да конзумирате а да не пореметите начин исхране и стил живота који практикујете.

Поред тога, ту је и мноштво других фактора, које не морате нужно да видите на самој полеђини производа. Веома је битно знати шта уносите у организам, а срећом ту је интернет где може свашта да се сазна о свим могућим намирницама и производима.

Наставите са читањем

Зашто треба читати нутритивне вредности

Ко још чита табелу са нутритивним вредностима када купује производ? Е па, требало би, јер она садржи неке врло битне информације о ономе што уносимо у организам. Наравно да није баш савршена, као и да уме да превари стручним терминима, али уз мало пажње може вам помоћи да осигурате довољно нутритивне вредности за вас и ваше најближе.

Табелу са нутритивним подацима можете наћи на полеђини или налепници скоро сваког производа на рафовима ваше продавнице. Некада давно их није било, а постојао је и разлог зашто компаније које производе ту храну нису желеле да знате шта све стављају унутра и у којим количинама. Па ипак, после деценија борбе између произвођача и потрошачких удружења, сада имамо бар неки увид у хранљиве вредности које уносимо, макар у грубим цртама.

Али чињеница да је толико борбе уложено у ваше право да знате шта трпате у себе није главни разлог да губите вид покушавајући да разазнате ситна слова на табели. То би требало да радите сваки пут када купујете храну, а нарочито када испробавате нови производ по први пут. Ове вредности су тако битне јер дају информације о томе колика би порција требало да буде, колико калорија има у одређеној количини производа као и о хранљивим материјама које су ту присутне.

И мада су произвођачи присиљени да објаве те податке, и даље се користе свим могућим триковима да нас доведу у заблуду. “Забораве” да наведу неки састојак, или не ставе праву бројку, користе најситнија дозвољена слова, вредности за део паковања “случајно” могу да вас преваре да помислите да се односе на целу ствар и још гомила малих и великих трикова. Већина тих података по закону мора да буде одвојена по категоријама.

На пример, величина порције мора да буде одвојено приказана од калоријске вредности. Треба имати у виду и да се списак састојака обично не рачуна у нутритивну табелу иако је одмах поред ње. Можда и највећи трик којим се служе је да користе стручну терминологију и компликоване гомиле бројки и ознака. Нажалост, није могуће натерати их да користе просте речи па купци морају да се сами едукују о неким стварима, али када то буду савладали моћи ће да схвате колико је оно што једу заправо лоше по њих. У теорији, ово ће им омогућити да доносе паметније и информисаније одлуке које се тичу њихове исхране и здравља.

У пракси, међутим, мало ко има времена и новца да јури органску храну, а и често се деси да се ствари које се продају као органске испоставе пуним шећера и осталих штетних материја. Једина права алтернатива је да узгајате сопствену храну или да нађете некога да то ради за вас. У сваком случају, неће бити ни лако ни јефтино. Али ви и даље треба да знате да читате табеле на производима.

Наставите са читањем