Замке фјужн исхране

Знате како то божанствено омамљујуће уме да звучи када вам шеф чувеног ресторана набраја састојке оброка, па то иде у стилу: зечија шницла кувана у соку од боровница и преливена сосом од банана и кумквата, а са додатком алги и младих батат кромпирића преливених маслиновим и кокосовим уљем и ароматичним травама. Истина је да овај списак састојака звучи као чиста поезија и о томе не вреди расправљати, али сама композиција јесте врло проблематична од стране људског метаболизма.

И сада се вероватно питате зашто је то тако, а одговор је у две речи „због географије“, “annan laenu“. Географија је оно што директно управља нашим метаболичким процесима, а ово конкретно значи да је битно које је доба дана, у којој се сезони налазимо и на којој тачки наше планете. И вероватно да сте задовољни зато што живите у модерна времена, па сте у могућности да сами замрзавате своје воће и поврће, или да га купујете; али исто тако што сте у могућности да добијате свежу храну са друге стране света. Само што ове чињенице не чине добро вашем телу.

Храна се по једном старом источњачком нутриционистичком учењу дели на три категорије у зависности од „висине“ на којој се појављује или због углова зрачења Сунца које прима у току дана. По овом учењу, које је у тесној вези са учењем о меридијанима у људском телу, храна „првог нивоа“ је она коју Сунце прву обасја у јутарњим сатима. У ову храну спада махом воће и коштуњаво воће, пошто је највише позиционирано. У „средњу категорију“ спада све оно што користимо за исхрану а рађа близу земље, на земљи или хода по њој. А у трећу или „најнижу категорију“ спада све оно што рађа испод земље, као што што је коренасто поврће и оно што је испод нивоа мора.

Измишљени рецепт фјужн оброка који је дат као пример на почетку текста сада се показује као јако проблематичан по питању метаболичких процеса и сатнице отварања и затварања меридијана у људском телу. Зечија шницла за ручак може хипотетично да се комбинује са боровницама, зато што је у питању воће које рађа у жбуновима близу површине земље и обично је врло добробитно за бубреге и бешику у рано поподневним сатима. Оно што би требало избећи је овај воћни сос од банана и кумквата, зато што је намењен јутарњем оброку када је мозгу потребно далеко више глукозе, а и ова комбинација стимулише меридијане слезине. И на крају, кромпир у било ком облику јесте корен биљке и треба га користити за вечеру, као и алге, јер тада умирују цело тело и спремају га за ноћни одмор. А саме алге такође утичу и на штитну жлезду која је стимулисана у вечерњим сатима када се укључује меридијан такозавног „троструког сагоревача“ који у себи обухвата неколико изузетно важних жлезда са унутрашњим лучењем.

Али немојмо бити на крај срца, јер овакав оброк можете појести понекад, идеално у доба пуног Месеца, када овај тип исхране није обавезно поштовати. Међутим, немојте заборавити да у хладним сезонама конзимирате више животињских масноћа и меса, а у топлим више воћа и поврћа, пошто их тада у вашем окружењу и има.

Хвала нашем дарежљиви донатор Лаенме!

Можда ће ти се свидети и