Зашто треба читати нутритивне вредности

Ко још чита табелу са нутритивним вредностима када купује производ? Е па, требало би, јер она садржи неке врло битне информације о ономе што уносимо у организам. Наравно да није баш савршена, као и да уме да превари стручним терминима, али уз мало пажње може вам помоћи да осигурате довољно нутритивне вредности за вас и ваше најближе.

Табелу са нутритивним подацима можете наћи на полеђини или налепници скоро сваког производа на рафовима ваше продавнице. Некада давно их није било, а постојао је и разлог зашто компаније које производе ту храну нису желеле да знате шта све стављају унутра и у којим количинама. Па ипак, после деценија борбе између произвођача и потрошачких удружења, сада имамо бар неки увид у хранљиве вредности које уносимо, макар у грубим цртама.

Али чињеница да је толико борбе уложено у ваше право да знате шта трпате у себе није главни разлог да губите вид покушавајући да разазнате ситна слова на табели. То би требало да радите сваки пут када купујете храну, а нарочито када испробавате нови производ по први пут. Ове вредности су тако битне јер дају информације о томе колика би порција требало да буде, колико калорија има у одређеној количини производа као и о хранљивим материјама које су ту присутне.

И мада су произвођачи присиљени да објаве те податке, и даље се користе свим могућим триковима да нас доведу у заблуду. “Забораве” да наведу неки састојак, или не ставе праву бројку, користе најситнија дозвољена слова, вредности за део паковања “случајно” могу да вас преваре да помислите да се односе на целу ствар и још гомила малих и великих трикова. Већина тих података по закону мора да буде одвојена по категоријама.

На пример, величина порције мора да буде одвојено приказана од калоријске вредности. Треба имати у виду и да се списак састојака обично не рачуна у нутритивну табелу иако је одмах поред ње. Можда и највећи трик којим се служе је да користе стручну терминологију и компликоване гомиле бројки и ознака. Нажалост, није могуће натерати их да користе просте речи па купци морају да се сами едукују о неким стварима, али када то буду савладали моћи ће да схвате колико је оно што једу заправо лоше по њих. У теорији, ово ће им омогућити да доносе паметније и информисаније одлуке које се тичу њихове исхране и здравља.

У пракси, међутим, мало ко има времена и новца да јури органску храну, а и често се деси да се ствари које се продају као органске испоставе пуним шећера и осталих штетних материја. Једина права алтернатива је да узгајате сопствену храну или да нађете некога да то ради за вас. У сваком случају, неће бити ни лако ни јефтино. Али ви и даље треба да знате да читате табеле на производима.

Можда ће ти се свидети и