Масти – јесу ли све лоше?

Масти у исхрани су један од најозлоглашенијих аспеката у новијој историји, и то не без разлога (info kreditos247). Мало ко воли да једе масну храну, и негативне асоцијације које она буди свакако нису од јуче. А када се прочуло да могу да изазову инфаркт и обољења срца и крвних судова, то је била последња кап за нутриционисте који су им објавили рат. То је трајало пар деценија док се нису досетили да су масти ипак неопходне за нормално функционисање организма и да нису баш све масти подједнако minicreditos con asnef лоше.

Њих можемо наћи и у намирницама биљног порекла и оних које добијамо од животиња. Представљају један од најбогатијих извора калорија, али неке се сада сматрају здравим а друге баш и не. Исто тако се некада веровало да је храна без шећера добра по здравље а онда се испоставило да сви ти адитиви наносе далеко више штете од самог шећера и масти које су замењене вештачки. Појавиле су се чак и дијете попут Аткинсове које промовишу унос масти у исхрани, али само појединих.

Колико год волели мишићаво, извајано тело, масти и сало имају кључну улогу у нашем организму. Унос здравих масти помаже око уноса микронутријената и чине чуда за кожу и косу због протеина који их прате. Без масти, јетра није у стању да правилно скупља и складишти одређене витамине, првенствено А, Д и К. Ту је и бета-каротен па чак и витамин Е, додуше у далеко мањој мери. Највећи број масти које уносимо кроз исхрану спадају у групу триглицерида, које наше тело разбија у танком цреву и извлачи хранљиве материје. Кроз крв иду директно у јетру и даље у ћелије где ће или бити искоришћене одмах или бити прослеђене до масних ћелија у нашем салу на складиштење.

Обично, када наше тело троши резерве енергије, прво иде на угљене хидрате, који се углавном складиште у мишићима и јетри. Али њих има довољно само за око пола сата интензивне физичке активности. Када то потроши, тело је принуђено да навали на масне залихе. Тај процес изискује много кисеоника, за разлику од метаболизма угљених хидрата који је анаеробан. Осим критичних залиха енергије, делови сала служе као термоизолација за мишиће и помажу око очувања температуре тела. Не само то, већ има улогу и да штити органе стомачне дупље од спољашњих повреда.

Масти се деле на есенцијалне и нон-есенцијалне. Ове прве не можемо да производимо сами па морамо да их уносимо кроз исхрану ако мислимо да преживимо. Оне нам помажу око згрушавања крви, развоја нервног система и око упала. Ове друге су подједнако битне али њих тело може да синтетише и само, попут засићених масти. Оне могу бити корисне око регулације хормона. У сваком случају, све масти су добре, ако их не уносимо у превеликој мери.

Наставите са читањем